Yugo 45
Kažu da su čuda svijeta
Piramide Afričke,
Kažu da su čuda svijeta
Vel ke rijeke Indije.
Al ni jedno čudo nije
Bilo ravno onome
Kad je stari uparkiro
U bašču Jugu 45.
Skupio se sav komšiluk
I pola rodbine,
Ono pola nije moglo,
Nije moglo od muke.
Stara napravila mezu,
Ispekla hurmašice,
Stari otišo u granap
Po još logistike.
Bilo je to dobro vrijeme,
Sve na kredit, sve za raju jarane,
U auto naspi čorbe,
Pa u Trst po farmerke.
Bilo je to dobro vrijeme,
Te na izlet, te malo na more,
U kući puno smijeha,
U bašči Jugo 45.
Vozio komšija Franjo
Da proda jabuke,
Vozio komšija Momo
Da mu ženu porode.
Vozio ga dajdža Mirso
kad je iš o u kurvaluke,
Vozio go malo i ja
kad bi mazno ključeve.
Bilo je to dobro vrijeme,
Sve na kredit, sve za raju jarane,
U auto naspi čorbe,
Pa u Trst po farmerke.
Bilo je to dobro vrijeme,
Te na izlet, te malo na more,
U kući puno smijeha.
U bašči Jugo 45.
Virio sam jedno veče
Iz bašče čuo glasove
Momo, Franjo, dajdža Mirso
Nešto tiho govore.
Onda pružiše si ruke
Na komšiju se ne može
Onda popiše po jednu
I razguliše.
Izgledo je baš mali to veče naš Jugo 45,
Izgledo je baš mali to veče naš Jugo 45.
Pobjegli smo jednog jutra
S dvije kese najlonske
Prvo malo Lenjinovom,
Pa preko Ljubljanske.
Danas nam je mnogo bolje,
Novi grad i novi stan
Stari nam je posto fora,
Kantonalni ministar.
Ali meni je u glavi,
Uvjek ista slika,isti fleš,
Stara kuća,mala bašča
I u njoj Jugo 45.
Ali meni je u glavi,
Uvijek ista slika,isti fleš,
Stara kuća,mala bašča
I Jugo 45.
Zabranjeno pušenje Yugo 45
Moja omiljena :D
Marchelo
Ti, tvoji roditelji i tvoj grad... večni ljubavni trougao.
"Šta ćeš da budeš kad porasteš?" Kažeš, to i to ćeš.
Oni ne bi da te koče, ali ipak znaju bolje.
E, onda, procep: nisi ono što je plan očev,
a i keva ima svoje, al' ni to nije tvoj hleb.
Oni misle samo najbolje, oni znaju šta rade...
Istina, al' se ipak dele na dve kaste:
a) Uspešni su, pa moraš i ti
i b) nisu uspešni, pa zato moraš ti.
A ti si mali drkoš i, gle čuda, imaš "hir"
da u umetničkom nemiru sebi tražiš mir.
"O, ne! Loš sin, kanda nije skroz čist!
Zar u današnje vreme? Šta ćeš da jedeš, moj ti?"
Umesto podrške, sledi pogled kameni.
Nije opcija da ih razočaraš i osramotiš. Ali, hej!
Svoje puteve sam biram - to se ne zove inat,
nego ponos - on je pogon u žilama što čini da plivaš sam,
za svoje 'ja', za svoju stvar.
Matori shvate da si car kad im drugi kažu da si car. To tako biva,
i nema ljutnje - važna je briga. ...i, da,
biće ponosni na tvoj 'ponositi inat'.
Dotaći sunca zrak, i to sam - znači stoput opeći dlan.
Pa kad misle sve naj - opet, nisu ja.
Svoju stvar najbolje znam sam.
Pošta 35250, s ponosom predstavljam 'Ćin:
nađeš me u "Sokaku", cirkam gorivo za skill.
Izborio se za stih, našao recept svoj:
solo revolt, pod đonove zabio bol!
...ali, som ostaje som - ipak probiju moj gard
kada kažu da ne pamtim ko sam i odakle sam.
Nisam otporan, te vakcine nikad neće biti:
ništa ne štiti od pakosti što je pletu ljudi sitni.
Ruže što do juče meni trnjem hrle
sad žale što ih s ponosom ne zadenem za rever uvek.
Ja dobro znam ko je tu bio i kad,
ja volim grad - ali nikada celi grad, pa je
najlakše srati da čoveka menja uspeh.
Ja ne dižem nos, ja samo od takvih dižem ruke.
Kad u apoteci savesti nemaš serum protiv pakosti,
jedino u tuđoj propasti sebi rađaš radosti
- postoje takvi, zato popizde kada rokaš carski.
Ili se, pak, glupo slavi što je uspeo "naš mali" ("...'de si, mali!")
- kao da si svačiji - a nisi, naravno, ne:
Eho podsmeha podseća šta je bilo pre.
Al' neka ih, ej: najbliže društvo deset godina
nije promenilo sastav, pa smo sad već rodbina.
Oni ponosni na mene, ja blistam što imam njih
- uz njih mi je ponos sit, i ostajem ponosit.
Dotaći sunca zrak, i to sam - znači stoput opeći dlan.
Pa kad misle sve naj - opet, nisu ja.
Svoju stvar najbolje znam sam.
Ljudi često greše oko toga šta je podrška,
misleći da je to aplauz kad se slavi pobeda.
Zapravo, šta će mi bodrenja kada već steknem ordenja?
Čemu rame za plakanje onda kad je vreme osmeha?
Sve možeš sam tad, ali kad sam sam, kad krene loše,
kad je mrak dna i jak jaz između mene i volje
- onda, i samo onda, vredi iskren stisak ruke
i topla reč - i samo tad si blizak, druže.
Deca tuđih nada, deca malog grada... čemu ta ljutnja, na šta, u stvari, spada?
Na nas, jer nismo to što ste hteli od nas, il' na vas, što to niste videli ranije?
Čuvam se promene - putem promene, al' u džepu nosim snove sve... i samo ja znam domete.
Dotaći sunca zrak, i to sam - znači stoput opeći dlan.
Pa kad misle sve naj - opet, nisu ja.
Svoju stvar najbolje znam sam.
Marchelo-Ponos :D
Amazing song!!!
